Um Caruje

A snaga ponestaje. Dozvolite da primetim, ali mislim da su mnogi „umovnjaci“ međ’ nama usled silne mentalne dominacije i opamećivanja prestali da valjaju klade u potpunosti. Čini mi se da smo zanemarili koliko je zdravlje tog carskog uma uslovljeno zdravljem ostalih delova tela. Skliznuli smo u krajnost, a izgubili umerenost.

Ali, šta je uopšte danas umereno?

Svi znaju da jedni drugima savetuju da se treba umereno vežbati, jesti, piti, kretati… Takvi se odmah prepoznaju po mudrosti i pameti. Ali umerenost nije kategorija, već odavno zaturen kompas. Varljiv i drugačije kalibrisan kod svakoga. Začkoljica je u tome što nedostatak merne jedinice olabavi granice, te se umerenost određuje u odnosu na nešto drugo što je isto tako „umereno“, a u stvari je samo uobičajeno. Uobičajeno obično pređe u normalno, a stepen normalnosti je kod mnogih i dalje ono što radi većina ili ono što radimo često. Još kad svemu dodaju kategoriju prirodno, naježi mi se kičmena moždina.

Danas se normalnim smatra 8 i više sati sedenja za računarom, da se u pauzama zabavljamo na telefonu, a ispred televizora odmaramo u večernjim satima. Normalno je bindžovati 5 epizoda serije za vikend. To je umereno u odnosu na celu sezonu. I kako sad tih 8 i više sati sedenja dnevno izbalansirati umerenim fizičkim treningom koji za mnoge rekreativce podrazumeva 3 do 4 sata vežbanja nedeljno? Te sate sam odokativno i velikodušno dodelila onima koji vežbe smatraju sezonskim kulukom pred more, a u ostalim sezonama gubljenjem vremena.

Danas je normalno popiti dve, tri kafe dnevno da se popravi koncentracija, a suzbiju umor i glavobolja. Normalno je i popiti lek ili pivo protiv nesanice, migrene ili za smirenje… par puta nedeljno, nekad i više puta na dan. I za to danas kažemo da je umereno. Ali pre svega, to je sve prirodno, a i legalno. Ali kad čuju 8 čaša vode na dan, odmah uključe alarm protiv preterivanja. Vidiš kako im se mozak davi u svim tim litrama vode. Lekari bi trebalo prvo da prepišu šetnju do terazijske česme, pa tek onda u kafanu. To jest, apoteku.

„Da je lako, vežbao bi danas svako“ – to vas vaš mozak samo laže. Jer um je toliko pametno evoluirao da je za sve našao lakši način, pa tako više ne moramo da bežimo od lava kad krenemo u lov na zečeve i bobice. Da bi pili vodu ne moramo više da nosimo kofe sa bunara i kopamo rupu za kišnicu. Posledica tog bržeg i elegantnijeg puta do cilja često znači da nam put više ni ne treba. Našli smo prečicu, jer imamo u glavi, pa nam ne treba u nogama. Ali mozak je kreativan. Uz načine kako nešto da ne radi osmislio je i zamenske aktivnosti za one trenutke kad mu dupe ne da mira, jer pokret je zapravo ono što je prirodno i urođeno. Tako danas zovemo razne sportove: trčanje, fudbal, košarka, fitnes i dizanje tegova, gimnastika, plivanje, odbojka, sportsko penjanje, zumba, joga, borilačke veštine… Onima koji umeju da se zabavljaju to može biti običan ples. Šetnja do posla i nazad su odlično opcija za one koji nisu ljubitelj sporta.

Imam par saveta za sledeći put kad mozak krene da vas nagovara da ostanete u ležećem „tv-kokice“ statusu. Uverite ga u jednu od sledećih stvari, i kretanje bi još moglo da postane često i normalno:

Mišići i kosti

Kretanje nam je dato kao što nam je dato telo koje nekom magijom uspravljenim drže kosti i mišići. Što je telo češće u pokretu, to su mišići snažniji, i to su kosti otpornije na lomove i godine. Što je manje u pokretu, to je obratnije. „Use it or loose it“, (napisala bih na srpskom ali se ne rimuje, a ovako nadam se ulazi i u uši i u mozak). Zato je za mame, tate, bake i deke posebno važno da se redovno kreću, jer se povećava gustina kostiju, održavaju se vitalnost i okretnost. Sigurna sam da ni jedan stariji građanin ili građanka nije srećan ako mora da se kreće pomoću štapa.  Kad čovek prestane da se kreće, počne ubrzano da stari. Za čvrste mišiće i kosti idealno je raditi sa težinama. Tegovi nisu neophodni, dovoljno je raditi sa sopstvenom težinom (sklekovi i varijacije, plank, zgibovi, čučnjevi, pilates…

Imunitet

Ko trenira redovno, taj mnogo ređe boluje od svega i svačega, posebno od ovih virusa u vreme sezone gripa. Ima neka tajna veza između fizičke aktivnosti i imuniteta a ime joj je limfni sistem. Limfa ima ključnu ulogu u odnošenju virusnih i bakterijskih uljeza, i otpadnih materija nastalih usled metabolizma ćelija. Imunitet je vojska, a limfa transporter. Samo što limfa nije aktivna kao krvotok, pa joj treba malo potpomoći kretanje. Bilo kakva aktivnost pravi veliku razliku između zdrave i bolešljive osobe. Silna istraživanja su dokazala, nauka potvrdila, a i vi ste do sada to mogli dokazati, da ste se dohvatili patika i pružili korak i promućkali limfu. Preporučujem skakanje na trampolini za veliku decu i odvažne, preskakanje vijače, a i masaža pomaže. Svaki „skokovit“ sport pomaže pa to može biti i basket, tenis, odbojka.

Raspoloženje

Ko se kreće češće, taj je i mnogo bolje volje jer nam je takva hemija organizma. To nam je dato. Kretanje tera na radost, a već i ptice na granama znaju šta su endorfini i koliko od njih zavisi osećaj sreće. I ne samo sreća, već i produktivnost i efikasnost tog našeg velikog uma zavise od toga koliko se telo kreće. Lakše je nagovoriti telo na pokret, nego pametnu glavu na optimizam. Izbrojiš do 5 i kreneš, pre nego što mozak počne da smišlja izgovore. A kada se telo pokrene, endorfini nas nagrade dobrim raspoloženjem. Tako je i nauka potvrdila da mens sana in corpore sano važi, kako reče jedan Juvenal nekada davno. Koje god aktivnosti da se latite, neka traje makar 20-30 minuta i videćete, tj osetićete dozu naizgled ničim izazvanog optimizma i raspoloženja.

Mršavljenje

Trening ne treba da upražnjavate kao primarno sredstvo za mršavljenje, ali pozitivno deluje. Mršavljenje je sekundarna dobit, dođe kao bonus nagrada. A treningom može i da se doda kilaža, i to baš fino i na pravim mestima. Ne u mastima već u mišićima. Ko želi da poveća mišićnu masu najbolje rezultate će postići radom sa tegovima. Recimo da smo zdravi onoliko koliko od nas može da se napravi šnicli, a ne čvaraka.

Zdravo srce

Svaka aktivnost koja traje tako da ubrzava puls i uzlupa srce u grudima povećava prokrvljenost najzabačenijih ćelijica u telu. Telo štedi energiju ako opazi da se negde retko putuje, te daje minimalna sredstva za transport i ne ulaže u održavanje puteva. To znači da, ako krv aktivno ne snabdeva kiseonikom i ostalim hranljivim materijama svaki deo tela, krvotok se uspori a žilavost se na tim mestima proredi. Ostane tek toliko da održava stanice u životu. Tek ako se srce navuče, sve staze ožive. Kome su hladne šake i stopala može da očekuje tople promene, a i oni koji žele da budu bolji ljubavnici će se takođe ovajditi. Aerobni trening bilo koje vrste poslužiće za zdravije i dugovečnije srce, i sve što ide sa njim.

Zabava

Ne shvatajte sebe i fizičke vežbe previše ozbiljno. Isprobavanje modernih treninga može biti pomalo zastrašujuće i nekad deluje nespretno, ali niko osim vas samih ne očekuje da to radite savršeno. Za promenu, pristupite novom treningu kao igri. Osvrnite se po sali i nađite osmeh, a ne sapatnika. Više osmeha znači manje kukanja. Bezbrižnim pokretom ćete tog unutrašnjeg kritičara-dosadnjakovića i da ućutkate. A zabava i znoj odlično idu zajedno.

 

Ako tražite meru za umereno, možda bi ovo moglo da posluži. Ne sećam se gde sam ovo pročitala, ima jedno 20 godina od tada. Ne nađoh ga u guglu, ali mi se urezalo u vuglu:

“Ako možeš da sediš, nemoj da ležiš.
Ako možeš da stojiš, nemoj da sediš.
Ako možeš da hodaš, nemoj da stojiš.
Ako možeš da trčiš, nemoj da hodaš.”

Kad je mogla moja tetka da se sa šezdeset i kusur godina upiše na boks i vrcka po dvorištu kao šiparica, garantujem da i vi možete sebi da pronađete neko mrdanje u kome ćete uživati, čak i više nego umereno. Ako se baš nikako ne snađete, onda mi se lično javite, pa ćemo zajedno da smislimo kako da vas pomerimo iz mrtvog mesta, smesta.

Post a Comment