Nemoguće je ući u trag količini kognitivnog potencijala i vremena koje sam kao tinejdžerka potrošila na kalorijske kalkulacije i merenje “zastupljenosti kalorija” u jednoj kockici čokolade. Ili, koliko ukupne zapremine jedne kokice odlazi na vazduh u odnosu na sve ostale delove ovog dijetalnog slaniša. To je bila moja redovna mentalna gimnastika. Dobra stvar koja je proizašla iz moje adolescentske nesigurnosti i neprekidne potrebe da se dopadnem i budem „dovoljno zgodna i mršava“ je pozamašno znanje i neprestana kritičko-istraživačka radoznalost … koja me do dana današnjeg nije napustila.

Pošto sam konstantno gurala u glavu nove informacije o ishrani i hrani, stečeno znanje sam i proveravala na sebi. Najbolje učim kada nešto sama uradim, napravim eksperiment ili testiram neku hipotezu. Ono što me nauka nije naučila utvrdila sam u praksi. A sigurna sam, i mnogi koji ovo čitaju. Reći da je dijeta samo izmena ishrane u cilju korigovanja linije ili zdravstvenog stanja, je understatement.

Dijeta je jedan izuzetan program, na koji ako ne obratimo pažnju na vreme, naivno pusti korenčić, a ubrzo stasa u gorostasan baobab. Pitajte Malog Princa kakve samo glavobolje može da zadaje jedan baobab, a kamoli više njih. Taj program se posle izvesnog vremena nastani negde u pozadini našeg uma i nikad ne prestane da vrti svoj točak. Kao perpetuum mobile. Nekad brže, nekad sporije, ali ipak se okreće.

Kad god telu pomanjka slobodno dostupna energija iz hranljivih nutrijenata koji putuju kroz krvotok nakon obroka i hrane ćelije, telo taj deficit lagano počinje da registruje kao glad. Recimo da ste na dijeti i vaš se ručak sastoji od lista zelene salate i pola jabuke. Glad je i dalje prisutna, ali da biste istrajali u dijeti vi posežete za kafom i cigaretama koje bez greške suzbijaju glad uzbuđenjem koje stvara stres. Iako ste ga trenutno zavarali da ne oseća glad, telo lagano ulazi u energetski minus jer je pametno i sve pamti. Neki će taj minus nadoknaditi obilnom večerom i obustaviti dijetu, a oni uporniji će preći u sledeću fazu

Bez dostupne glukoze, glikogen priskače u pomoć kao izvor energije. Ne masnoće koje ste stavili na poternicu, već dobri, stari glikogen smešten u jetri, i u mišićima. Magacin glikogena je prva linija odbrane od gladi, najdostupniji izvor glukoze, a energetski najpovoljniji. Zbog svega toga, telo brže i radije pristupa glikogenu, pre nego što počne da se razračunava sa skupim masnim ćelijama koje mora prvo da razbuca da bi ih nakon toga sklopio kao lego kockice u željene molekule. Ono što možda niste znali, je da na svaki gram glikogena dođe četiri do pet grama vode. Glikogen se troši, što podstiče bešiku i bubrege da rade prekovremeno, jer se eliminiše voda vezana za njega. Pošto i voda ima svoju masu, kazaljka na vagi će veselo početi da poskakuje na levu stranu. U sledećoj fazi stvar počinje da se lomi…

Energetski minus se lagano pretvara u fazu metaboličkog gladovanja. Dijeta je izgurala kritičnih 6-7 dana pa se usput otopila i po koja kapljica masti. Ali znate kako se kaže, u gladi su velike oči. Nakon svakog obroka telo sada mnogo ekonomičnije raspolaže sa onim što već ima, i sa onim što mu pristiže, jer ne dobija energiju redovno. Iako ste prepolovili porcije, telo svoje rezerve sada troši mudro i polako, do sledeće gozbe čiji datum još nije utvrđen. Za to možemo zahvaliti „Trifty“ (štedljivom) genu, koji je našim pretcima omogućio da prežive u periodima oskudice. Kao što vredna veverica prikuplja žireve za zimu i pažljivo ih slaže daleko od tuđih očiju, tako i naše telo ljubomorno čuva sve svoje zlatne rezerve u obliku masnih naslaga. Sa tako usporenom potrošnjom usporava se i proces mršavljenja.

Ne možete vi svoj metabolizam toliko malo da platite koliko malo on može da radi. A taj nerad se uvek negde naplati. Dajte svom organizmu malo, a on će i to malo da sačuva i pretvori u slamaricu. Onog trenutka kada se dijeta obustavi, sve se vrlo brzo nadoknadi, za ne daj bože. Vaša metabolička “veverica” je navikla na malo, a sada pritom radi i prekovremeno, da bi pošto-poto nadoknadila izgubljene zalihe. I dok dlanom o dlan, svi su tu, kao nekada: šlauf, love handles, muffin tops. Svi su na broju!

Po ovom principu svaka druga zbunjena tinejdžerka koja otkriva svoj dijetalni identitet one meal at a time upada sve dublje u zečiju rupu dok naivni programčić u vidu trojanskog konja okreće svoj ringišpil. Obzirom da su izvesni kilogrami otišli, pritajeno se nadamo da sigurno postoji i dijeta koja će im zabraniti povratak. Pa ipak, svaka popularna i novokomponovana dijeta će savetovati da se nešto izbaci sa tanjira a određena količina kalorija sankcioniše, i dok je god tako mi ćemo biti na gubitku, a masnoće će se pobedonosno šepuriti na našim zadnjicama. Te stoga predlažem, da umesto da gledamo šta da izbacimo iz ishrane, hajde da za početak izbacimo termin dijeta i iz upotrebe, i iz glave.