Kažu da kafa smanjuje znake umora i da pospešuje koncentraciju. Kažu da je dobra za probavu. Kažu da čak pomaže i kod mršavljenja. Svašta kažu. Informativnih (i dezinformativnih) sadržaja o koristima kafe ima na svakom ćošku interneta, a medijski prostor je prepun reklamnih džinglova i spevova o njenim mađijama. Nažalost, nauka koja je službi marketinga je odavno korumpirana. Pošto je tako, ja ću se kao večiti kontraš osvrnuti na ona manje čarobna, a više gorka (tako sam ja svoju pila) svojstva ove biljčice.

1)    Kafa stimuliše lučenje hormona nadbubrežne žlezde – kortizola i adrenalina, a.k.a. hormoni stresa

Sa 15 godina sam popila svoju prvu kafu. Deset minuta kasnije, skakala sam po stanu kao rakun. Neobično sam se ubrzala, znam to, jer sam morala da istrčim par krugova oko zgrade da bih se malo smirila. Došlo je do takozvanog fight or flight (bori se ili beži) odgovora organizma koji se prirodno javlja kada se nađemo u nekoj vrsti opasnosti: srce poveća broj otkucaja, fokus se izoštri, dlanovi se oznoje, krv pojuri u mišiće. Pošto mi, uprkos bakinim pretnjama, nakon par dana od tog eksperimenta nije izrastao rep, odlučila sam da nastavim da pijem kafu.

2) Kafa ometa prirodno lučenje melatonina, tzv. hormona sna

Melatonin je hormon, koji se prirodno luči u organizmu sa smanjenjem dnevnog svetla, kad Sunce odlazi na počinak. Na fakultetu, kafa je bila moj verni saborac što tera san sa očiju. Njene prednosti sam obilato koristila, jer sam volela da učim noću kada svi drugi spavaju. Pretpostavljam da su i ti drugi, što spavaju, ako bi preko dana popili kafu ili dve, verovatno imali isprekidan san i nisu se budili odmorni sa prvim zracima sunca, koje bi veselo i naspavano uskočilo kroz prozor. I to sve usled nedostatka melatonina, koji je presudan faktor za kvalitetan san i regeneraciju organizma. Pošto se melatonin nije izlučio, mi se nismo naspavali i istinski odmorili. Pijemo prvu jutarnju da bismo se razbudili i tako upadamo u začarani krug i dugačak red krmeljavih džezvera ispred šporeta u kampu (been there, done that).

3)    Kafa negativno utiče na elastičnost kože, lepotu tena i pigmentaciju zuba

Još kad se uz kafu pripali cigarica, ma idi. Srčemo kafu, zubi nam žuti. That’s life! Što se tiče elastičnosti kože, to će kod žena najviše doći do izražaja u tonusu i čvrstini grudi. Ako ne verujete meni, poslušajte predavanje doktora Petra Borovića sa instituta Batut. Ponuđen je i prirodni lek za regeneraciju kože pod šifrom: ananas. Pogledajte video na ovom linku.

4)    Kafa iritira želudac i želudačne sokove i stvara veoma kiselu sredinu u organizmu

Da bi se ta kiselost neutralizovala, organizam mora da povuče neku bazu iz sopstvenih zaliha, a to su uglavnom depoi kalcijuma. Gde ima najviše kalcijuma u organizmu? Pa, u kostima. Hronično izvlačenje kalcijuma iz velikih grupa kostiju stvara odličnu osnovu za osteoporozu. Da muka bude još veća, rezerve kalcijuma se formiraju u mladosti, do 30 godine. Šta smo nakupili do tada, nakupili smo. Verovala sam da će me ta muka zaobići ukoliko redovno uzimam suplemente kalcijuma i ostalih minerala. Na žalost, u najboljem slučaju  naš organizam može da iskoristi 15% suplementa, ostatak se izbaci preko bešike. Lekari ovo vrlo dobro znaju.

5)    Kafa spada u grupu psihoaktivnih stimulansa i stvara zavisnost

Kofein zauzima deseto mesto na listi dozvoljenih supstanci koje izazivaju zavisnost – posle alkohola, nikotina, morfijuma, valijuma… Povećana pažnja i budnost su najčešći razlozi zašto većina uživa u kafi, ali baš je u tome cathc. Produžena pažnja postaje sve više cenjena valuta i vrednija roba usled preterane stimulacije koja izvire iz brzog tempa života, mobilnih telefona i interneta. Uhvatili smo se u “mrežu” i sada ne znamo kako sa nje da se skinemo. Sposobnost fokusiranja na zadatak je sve manje voljna radnja a sve više rezultat dejstva nekog stimulansa poput kafe. Nažalost, kao i svaki drugi koncentrovani stimulans, uzima svoj danak u zdravlju.

Are we supposed to be high on life or on our addictions?

Pošto je sve reklama, evo jedne baš iskrene.