Da li ti se ikada desilo da zatekneš sebe u filozofskoj raspravi sa drugaricom o svim razlozima zbog kojih trenutno ne treniraš, ali eto planiraš?

Nisi ti to olako shvatila, ne planiraš ti to onako, usput, nego si mu ga baš dala po strategiji.

Misliš da se upišeš sa Jelenom na jogu, jer si čula super stvari o tom mestu.

A za jogu bi bilo lepo da uložiš u one mnogo dobre helanke, a da bi nabavila te helanke moraš da se strpiš do sledeće plate, jer ova sada kad ti legne, ide na otplatu kredita.

Samo ti taj studio nije baš usput, pa će biti frka za parking, izgubićeš tu još pola sata, nezgodno je.

Ili možda da odeš u onu teretanu dve ulice od tebe da vežbaš sama, natenane, jest da je van grupe, ali ti možda još i nisi spremna za vežbanje u grupi, jer si van kondicije.

I zato, možda ne bi bila tako loša ideja da prvo unajmiš ličnog trenera da te nauči kako se vežba sa tegovima, a za to bi već morala da prištediš naredna 2 meseca.

Mislila si ti i da kreneš da trčiš sama, na sportskim terenima, to ti je baš blizu, ali sad kreću kiše a bedak ti je da upropastiš nove patike.

Probala si razne treninge sa You Tube kanala, baš ima svega, samo nekako i tu izgubiš silno vreme šaltajući kroz programe dok izabereš koji bi ti trening najviše legao tog dana, a u toj pretrazi uvek ti odnekud iskoči sladak video sa macama, ili poslednji vlog Marie Forleo.

U celoj toj diskusiji, baciš pogled na sat, kad ono, ijuuu, vidi koliko je sati, pa kasno je sad za trening, nećeš stići ni da jedeš, nit valja uoči samog treninga, a još grđe posle pa da ideš u krevet punog stomaka….

Ovakvi ili slični pregovori dešavaju se svima nama, bilo da razgovaramo sa prijateljicama, ili vodimo unutrašnji monolog. To je normalan proces kada se pripremaš za neki novi početak.

Tada izlistavaš strategije i informacije u glavi, ne bi li pronašla optimalno rešenje. Što je skroz okej. Štaviše, planiranje je poželjno da bismo postigli adekvatan ishod za optimalno vreme.

Međutim, baš u tom procesu planiranja počinje problem.

Nisi lenja – tako funkcioniše tvoj mozak

On je tu da reši problem. Pitaj ga, i mozak će ti odmah izlistati bar 10 načina kako da nešto rešiš, kako da dođeš do željenog cilja. Ponudiće ti i brojne efikasne, i ne tako efikasne načine. Problem se javlja kada predugo razmišljaš ili planiraš. Mozak tada počinje da prebacuje tvoj fokus sa rešenja na prepreke. Evo i kako.

Treba da znaš, da je u fazama pripreme i planiranja pred novi početak normalno da:

• Budeš pod malim stresom. Svaki početak uvek kreira određenu dozu anksioznosti. Kod nekoga se taj inicijalni stres manifestuje kao uzbuđenje, a kod nekoga kao otpor ili nesigurnost, i javlja se usled (dužeg) razmišljanja o zadatku pred tobom.

• Ti u takvim situacijama mozak ponudi neko brzopotezno rešenje za otklanjanje stresa (društvene mreže, televizija, video igrice itd.) koje ti za minimalno vreme podstiče lučenje dopamina i stvara osećaj olakšanja, nagrade.

• Ti mozak takođe signalizira da je promišljanje o cilju (mi smo maštovita i kreativna bića i mozak suštinski ne razlikuje imaginaciju od stvarnosti) nagrada već sama po sebi. Tako dobijaš utisak da si već rešila jedan deo jednačine, iako se sve zapravo odvija u tvojoj glavi. Zbog ovoga se najčešće stvarna aktivnost još više odlaže.

I tako neopaženo upadaš u sistem povratne sprege gde ovi mehanizmi jedan drugog hrane i ti se vrtiš u začaranom krugu od 3 komponente: planiranje-rasterećenje od planiranja i nagradica u vidu dopamina-ponovno odlaganje.

Od ideje do akcije

Bilo koja svakodnevna aktivnost, koja je spontana i automatizovana, ne zauzima mnogo tvoje memorije i kognitivnog potencijala. To je drugim rečima, navika.

Od kuvanja jutarnje kafe pa do pranja zuba pred spavanje, sve su to automatizovane radnje o kojima ne moraš skoro uopšte da razmišljaš.

Međutim, kada se navika izgubi, proces obnavljanja traži od tebe malo više mentalnog prostora i planiranja.

Prvo pravilo glasi: napravi najlakšu moguću, petominutnu aktivnost koja te vodi ka cilju

Da bi premostila put od stresnog promišljanja koji je popločan prokrastiniranjem, potrebno je da što je pre moguće, napraviš jednu malu aktivnost.

To može da bude bilo kakva kratka aktivnost (od 5 minuta ili manje) koja rezonira sa tvojim ciljem i toliko je laka za ostvariti da ne stvara ni najmanju dozu stresa.

Sama aktivnost ne treba da zahteva od tebe prethodno planiranje i treba da bude u saglasnosti sa ciljem koji želiš da postigneš.

Drugo pravilo glasi: 5, 4, 3, 2, 1 – kreni:

Možda si čula za pravilo od 5 sekundi (5 second rule, Mel Robins), koje će ti pomoći da momentalno izvedeš svoju aktivnost.

Sve što treba da uradiš je da izbrojiš unazad od 5 do 1, i kreneš. Lansiraš se kao raketa. (I ne, ne moraš da pročitaš knjigu da bi razumela i iskoristila ovaj alat.)

• Ustani i obuj patike
• Napuni bocu sa vodom
• Obuci prve helanke koje vidiš u orman
• Napravi 5 iskoraka/čučnjeva/sklekova
• Pusti prvi fitness video koji ti se pojavi na You Tube feed-u
• Zauzmi neku pozu iz joge (downward dog, childs pose itd.)

Ta kratka akcija je dovoljna da ućutka odsek za planiranje. U listi ispod sam ti nabrojala i neke od razloga zašto je ova metoda izuzetno (i dokazano) korisna:

• Eliminiše stres
• Eliminiše potrebu za prokrastiniranje
• Tvoju ideju prenosi iz glave u stvarnost (opipljiva je, desila se)
• Pomaže ti da savladaš inicijalni otpor (prvi zakon kretanja – najteže je početi)
• Dobijaš na momentu, jedna akcija podstiče drugu (čula si za perpetuum mobile)
• Akcija ti podstiče motivaciju (ne obrnuto, mnogi su osedeli čekajući da im dođe motivacija)

Ako ovu kratku aktivnost ponavljaš svakog dana, i odlaganje zameniš akcijom, podstičeš impuls ponavljanja.

Postepeno se radnja od 5 minuta pretvara u 35 minuta, i ti si već na putu ka kreiranju željene navike.

To znači da ti za svaki sledeći put treba sve manje i manje kognitivnog potencijala jer ti ova radnja, kao i svaka navika postaje automatska.

Na ovaj način otklanjaš budući stres i nesigurnost da li će se radnja ponoviti.

I zato, ako hoćeš da nadigraš svoj mozak, sledeći put kada počneš da se zapetljavaš u razmišljanju i planiranju, samo počni tu gde jesi, i sa tim što imaš!

Javi kako je prošlo 🙂